Sa svojih 161, 5 metara, titulu najviše katedrale na svetu nosi luteranska crkva u nemačkom gradu Ulmu. Za njenu izgradnju, koja je više puta bila obustavljana, bilo je potrebno gotovo pola veka (od 1377. do 1890. godine), piše ruskiNational Geographic.
Prva obustava gradnje desila se jer bočni brodovi nisu mogli da izdrže težinu svoda, a onda, još jednom, kada je kula dosegla svoj stoti metar, gradnja je ponovo obustavljena zbog nedostatka finansija. Od kada je 1890. godine završena, najviše dokle mogu da stignu posetioci, nakon što se popnu na 768 stepenika, je 143 metra.
MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI I:
UMETNOST
Groteskne priče iza čuvenih gargojla sa katedrale Notr Dam
Interesantno je da ova katedrala ustvari uopšte nije katedrala: Biskupija Evangelističke crkve, koja je vlasnik i crkve u Ulmu, ima svoje sedište i katedralu u Virtembergu, ali zbog svog impozantnog izgleda ulmsku crkvu mnogi smatraju katedralom.
Još jedna zanimljivost vezana za najvišu (lažnu) katedralu na svetu je i ta da ona nije bila najviša zgrada svog vremena. Tu titulu je gotovo 200. godina nosila katedrala u Strazburu u Francuskoj, od 1625. do 1874. godine (dok je ulmska katedrala još uvek bila u izgradnji), a njena visina iznosi 142 metra.
Katedrala u StrazburuIZVOR: CLAUDE TRUONG-NGOC/WIKIMEDIA COMMONS
I borba za drugo mesto dosta je "gusta". Zvanično na tom mestu je katedrala u Kelnu, koja je visoka 157,4 metra.
Međutim, "drugo mesto", pema mišljenju nekih stručnjaka, može da pripadne i bazilici Balžene Device Marije u Jamusukru, glavnom gradu Obale Slonovače. Sagrađena je između 1985. i 1989. godine, po uzoru na crkvu Svetog Petra u Rimu. Sa svojih 158 metara, čak je i upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao najviša crkva na svetu. Ali baš zato što je crkva, a ne katedrala, izgubila je drugo mesto na ovoj listi. Takođe, u opisu u Ginisovoj knjizi rekorda piše da je u 158 metara uračunat i krst na vrhu glavne kupole - zbog čega joj je drugo mesto na listi "klimavo".
Linkolnova katedralaIZVOR: WIKIMEDIA COMMONS
I Linkolnova katedrala u velikoj Britaniji bila bi jak konkurent za drugo mesto da se nije srušila 1549. godine. Ova katedrala, koja je bila visoka 159,7 metara, danas ima "samo" 83 metra.
Na listi najviših katedrala, našla se i katedrala u Sankt Peterburgu sa 122,5 metra.
Najviša (lažna) katedrala na svetu
de către pagina străină
Aug 1, 2021
Nije bila najviša u vreme nastajanja, ali se na kraju "izborila" za prvo mesto.
Sa svojih 161, 5 metara, titulu najviše katedrale na svetu nosi luteranska crkva u nemačkom gradu Ulmu. Za njenu izgradnju, koja je više puta bila obustavljana, bilo je potrebno gotovo pola veka (od 1377. do 1890. godine), piše ruski National Geographic.
Prva obustava gradnje desila se jer bočni brodovi nisu mogli da izdrže težinu svoda, a onda, još jednom, kada je kula dosegla svoj stoti metar, gradnja je ponovo obustavljena zbog nedostatka finansija. Od kada je 1890. godine završena, najviše dokle mogu da stignu posetioci, nakon što se popnu na 768 stepenika, je 143 metra.
MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI I:
UMETNOST
Groteskne priče iza čuvenih gargojla sa katedrale Notr Dam
Interesantno je da ova katedrala ustvari uopšte nije katedrala: Biskupija Evangelističke crkve, koja je vlasnik i crkve u Ulmu, ima svoje sedište i katedralu u Virtembergu, ali zbog svog impozantnog izgleda ulmsku crkvu mnogi smatraju katedralom.
Još jedna zanimljivost vezana za najvišu (lažnu) katedralu na svetu je i ta da ona nije bila najviša zgrada svog vremena. Tu titulu je gotovo 200. godina nosila katedrala u Strazburu u Francuskoj, od 1625. do 1874. godine (dok je ulmska katedrala još uvek bila u izgradnji), a njena visina iznosi 142 metra.
I borba za drugo mesto dosta je "gusta". Zvanično na tom mestu je katedrala u Kelnu, koja je visoka 157,4 metra.
Međutim, "drugo mesto", pema mišljenju nekih stručnjaka, može da pripadne i bazilici Balžene Device Marije u Jamusukru, glavnom gradu Obale Slonovače. Sagrađena je između 1985. i 1989. godine, po uzoru na crkvu Svetog Petra u Rimu. Sa svojih 158 metara, čak je i upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao najviša crkva na svetu. Ali baš zato što je crkva, a ne katedrala, izgubila je drugo mesto na ovoj listi. Takođe, u opisu u Ginisovoj knjizi rekorda piše da je u 158 metara uračunat i krst na vrhu glavne kupole - zbog čega joj je drugo mesto na listi "klimavo".
I Linkolnova katedrala u velikoj Britaniji bila bi jak konkurent za drugo mesto da se nije srušila 1549. godine. Ova katedrala, koja je bila visoka 159,7 metara, danas ima "samo" 83 metra.
Na listi najviših katedrala, našla se i katedrala u Sankt Peterburgu sa 122,5 metra.